ТА ЛЕПА И ДРАГА ФОНОТЕКА РАДИО БОРА!

Препуна разних носача звука, преко 20000. Без праве базе података и без дугогодишњег сређивања. Али је томе најзад дошао крај. Захваљујући руководству ШРИФ-а, фонотека ће ускоро добити ново „одело“. Ето прилике да се и похвалим да сам добила посао! И један врло одговоран задатак, али са задовољством 🙂

Објектив(но) КО ЈЕ КРИВ????

Ко је крив за стање у Бору питање је сад??? Мислите о томе…

Па ако вас мрзи да тражите ево вам 😉

Зар је важно ко је крив….кад се већ све то деси…..

А да ли ће неко одговарати е то ћемо тек видети…

ГОДИШЊИЦА!!!

Мој и само мој угао!!! Професионална тачка гледишта!!!

Одгледах малопре емисију на телевизији Сезам. Још помислих: лепо сад ће се наћи сва петорица у студију пошто синоћ на ТВ Бор нису били сви и причаће о привременим мерама да чујемо све стране шта имају да кажу. Кад оно наш Пеђица и госн Ранкић. Јој како сам се изнервирала… Па то не могу описати… Не толико што је гост Ранкић, већ поново због Пеђе! Пеђа нам је геније, постави човек питање и пусти саговорника да прича колико хоће и о чему хоће… А онда заборавим питање наравно јер Ранкић прича своју причу, а Пеђа клима главом и не сме да га прекине и врати на питање… Па бре кад одгледам овакву емисију питам се шта ће уопште водитељ у студију. Колико знам водитељ је особа која води и усмерава разговор… Када саговорник оде предалеко водитељ је ту да га врати на своје питање. Али је наш водитељ заборавио то. Цела емисија ми је била збуњујућа боље речено појма немам ни шта је била тема ни повод гостовања Бранислава Ранкића…

Каква је сада ситуација…?

Очајна. Веома очајна. Посебно што сада никоме ништа није јасно. Не могу да препознам људе који раде овде у радију и телевизији. Увек је овде било све пуно параноје али сада је то достигло свој врхунац. Брате мили не смем никоме ништа да кажем. Чак и кад се нашалим (а шта ћу, па не могу се сада убити због овог што се десило) добијем коментар: „А шта сад то треба да значи? Јесам ли ја крив/а због овог?“ Бла, бла, бла….
Јбт невероватно. Зна се ко је одговоран и крив за све, али шта ћу ја… Ја без посла остајем сигурно. А ко би други прво излетео него они који су на одређено… А остало нас је 5 или 6 који смо извисили за решења, а у директној смо производњи. Техника, сниматељ, водитељи и новинари…

Не дам ником, ал’ они узеше!!!

Јбг не знам ни шта да кажем ни шта да мислим!!!
Једино што знам је да нас сјебаше скроз…
На седници СО Бор одржаној јуче 27.августа 2009.године одборници владајуће већине усвојили/изгласали/како год хоћете су одлуку да:
1. Укину Јавну установу Спортски центар Бор
2. Укину Центар за културу Бор
3. Ликвидирају Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор (Радио-телевизија Бор)
Не знам шта да кажем… Мислим да моје (не)искуство није успело баш у потпуности да „свари“ шта се стварно десило, шта све ово значи и шта ће даље бити. Мада за ово задње нико не зна…
😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦 😦

Ех заврши се и одмор!!!

Ето мене опет на послу. Када одмарам ја одмарам 100 посто. Нема ни интернета. Нико не зна где сам. Морам тако повремено да збришем и никоме се не јавим. Можда је то мало себично али једноставно мука ме је натерала.
С једне стране мука, али с друге и задовољство.
Мука у смислу превише посла око сређивања стана, али је задовољство неописиво… Нема ништа лепше него када се окренеш око себе у стану а он блиста. То је осећај који се не може описати. Тотална генералка. Ехеј па није то мала ствар. Само помислите колико ту има врата, квака, прозора, регала, столица, столова итд. 🙂
Па кречење… Али није ми ни мало жао сада се сјајно осећам…

Нова радна недеља

Почела је још једна радна недеља. Деловаће неком смешно али мени свака почиње у 18 сати, за разлику од већине којој почиње у 7 или у 15 или у 23.
Идемо сада са новим кругом емисија само са другим темама… 🙂 Додуше имам овде на послу неке отежавајуће околности које ме много коче и немам појма како ћу то решити. Просто ме највише нервира што смо Јавно предузеће и зависимо од општине тј. од политике. Како се они мењају или не мењају – то је небитно, али мењају однос према нама. Врло често негативно, мало ређе позитивно, мада се и то повремено деси али кратко траје. Схвате да су нам дали више слободе него што треба (оцена из њиховог угла) па тада постану гори него што су били пре.
Најгоре је када ти плата зависи од тренутне политичке ситуације и нечијег расположења. То врло добро знају и запослени у другим ЈУ и ЈП. А ми, мислим на све нас у граду, овај бар већина нас само радимо свој посао. А и тада нас зезају, јер има доста запослених који ништа не раде, а имају „јака леђа“ па и не смеш баш да се много буниш, свађаш и износиш свој став. Бар ја не смем да се зезам превише (повремено одбрусим неком нешто када ме много изнервира), а тако бих радо неколицини рекла све што мислим. Посебно што ништа не раде и само добацују, чачкају, боцкају и зезају. А групу која ради називају идиотима и будалама…

Посао

Ето на послу и сада као и увек хаос.. Не зна се бре ко пије а ко плаћа… Не зна се ни кад ће плата, ни зашто неће или хоће… Најрадије бих да знам шта кад и како… Не за кога… Знам зашто сам овде и за кога… Знам која ме циљна група занима и зашто ово радим… И људи то воле… Али мислим да сам фер и реална када тражим бар неку награду за то, ето када тражим ту плату… Пристала бих и да је мања само да је редовна… Само да знам да ће је бити… Остали ни на то не пристају, ок је то свако има право да тражи оно што жели и хоће… Само се не запита нико колико је то нешто реално или није…
Јбм ли га не знам шта да радимо… Нико не зна како да се изборимо, уствари не само ми већ већина ЈП-а и ЈУ-а у граду…
Ха звучим сада ко зна како, као да се сви не боре за исто свуда… Али ја само износим своје утиске и жеље и ништа друго…
То је поента ништа друго…
Али сада је у току избор за хит недеље и никакав недостатак новца неће мене спречити да не одрадим све то како треба… НИКАДА!!!