Све је сасвим ок!

У петак 19.02. одосмо на редовну контролу. А чика доктор на ултра звук гледа па пита да ли имам неки проблем. Ја се уплаших и то жестоко, а онда видим он се смеје и каже да је све у реду са бебом. Па зато пита мене да ли сам ја ок. Јесам, али кренула леђа да ме боле много… Али сам срећна и задовољна. Ех како да не будем задовољна када чујем да је све у реду. Бебица је супер толико да нема мира. Стално се јавља из стомака и обавештава да је ту и да ће у јуну изаћи (само се надам да неће да ме шутира и онда 🙂 ). Па ми је тако неважно да ли ми понекад смета кад ме ритне мало јаче… А Бога ми јака је… 🙂 Питам се на кога хахаха…
Доца каже да је девојчица… Јооој па биће права мамина лепотица (водиће мама рачуна о томе хихихи), а тата ће се побринути за све остало. Мама је мало нервозна… 🙂
Сада само чекамо да прође још три и по месеца…
Јој ко ће дочекати…

Advertisements

Тренутно животно размишљање

Јао, сада седим и размишљам о речима неких људи који су ми врло драги и који су ми причали неке много паметне ствари кад сам имала 15, 16 година. Тада су сви причали кад порастеш биће све више обавеза, а сада не мораш да размишљаш. Имаш само обавезу да учиш и ништа више. А ја као сваки тинејџер наравно нисам веровала.  Ко је тада могао да ме натера да учим и да смањим изласке и да радим „нешто што је креативно и корисно“, а не само да губим време? Тада нико.

А сада? Више

Твитић

Грешка: Твитер није одговорио. Молимо вас да сачекате неколико минута и да освежите ову страницу.

Моје мале групице

Видим те

  • 12,927 људи ми читало блог