И САД ЋЕ МИ НЕКО РЕЋИ ДА ЈЕ ОВО ОК!!!!

НЕ! НЕМОЈТЕ да ми кажете да ПСИ НИСУ криви! Наравно да нису ја то знам јер су пси ЖИВОТИЊЕ, а не РАЗУМНА бића какви су ЉУДИ! Али и међу људима има оних који се много „праве паметни“ тзв. дебили и идиоти!А знате шта? Немају ни Љ од љубитеља ЖИВОТИЊА!!!

Више

Advertisements

БЕЗ КОМЕНТАРА!!!

Слика све говори, а ја више не могу јер ово превазилази све мере!!! Више

ГОДИШЊИЦА!!!

Више

„Напунили“ смо још 10 дана :)

Завршисмо и „муке“ са болницом. Рекоше нам контроле у здравственом за месец тј. 40 дана. То надам се значи да болнице нема више. А онда смо стигли кући. Ух какав чудни осећај. После порођаја сам дошла у потпуно нови живот, у сваком и правом смислу те речи. Прво ту је једно мало предивно створење о коме требам и желим бринути, а друго потпуно нови дом  што је уједно и велика промена код мене (до тада смо Деки и ја живели у петој месној, а пре тога сам била код мојих, а сада код Дејана у Палестинском насељу без икакве претходне припреме), па треће нема је више моја мама да се нађе ту (јесте ту Дејанова мама, али није то исто, не може ме она разумети онако како је мени потребно – и не кривим је – моја ме зна од малена 🙂 хихихи па била сам као Маја), четврто и најважније дрмају ме хормони они постпорођајни и ако нико други Бог ми је сведок колико ме све иритира и колико ми све смета… Више

Одлично напредујемо, али имамо грчеве :(

У суботу ми падне на памет једна ствар: Да проверимо колико смо тешки. И наравно једно лепо изненађење за мамицу и татицу. За недењу дана смо додали још 300 грама. И све остало је супер осим једне стварчице…

Јоооој ако ме нешто излуђује то је ситуација када не могу да јој помогнем. Па се онда деси да плаче Маја али плачем и ја поред ње… Кренули су да се јављају грчеви а ми радимо свашта нешто да их ублажимо…

Пијемо и водицу са кимом, грејемо и масирамо стомачић, пијемо капи Еспумисан и још свашта нешто, па чак и успевамо да их ублажимо, само се понекад тешим када помислим шта би било када не бисмо радили све ово… Има и дана када нема тегоба, али је срећа што се чешће јављају дању него ноћу. Па ноћ чувамо за спавкање 🙂 Више

Прва непроспавана ноћ

Ето сада знам у потпуности шта значи појам родитељ који брине тј. пуца од бриге за своје дете. Јуче око 17 сати смо почели да се цимамо и мрштимо и вриштимо и више ни сама не знам шта све и то је трајало до ноћас тј. јутрос у 3. О Боже шта нас снађе, толико плакање да сам и ја од муке почела да плачем, а не можемо ништа да учинимо да јој помогнемо, а она јадничица вришти ли вришти…  Сада почињем полако да схватам моју маму кад сам ја у питању па ме нервира кад пуно брине, али рекли су ми и причали стално: „…бла бла видећеш ти кад постанеш родитељ…“ а јооооој били су у праву…

Нисам могла више да је гледам онако згрчену, презнојену, исцрпљену и уплакану и натерам Дејана да је возимо у болницу. Како смо сели у кола тако се смирила па сам видела себе и Декија како се возикамо градом да нам беба бар мало спава. Али ипак у болници проверили шта је па и они кажу грчеви… И то највероватније од новалгетола, јер сам ја ноћ пре ове имала страховит напад бубрега. Такав бол још нисам осетила (понекад ми се чини да је гори од оног порођајног). Једва смо стигли до хитне замало да паднем у несвест, а они су морали нешто да ми дају… Али Маја је сада сасвим ок, опоравила се а опорављају се и моји бубрези…

Сада спавка и чекамо да се пробуди да падне једно лепо купање… 😀 😀 😀

И шта сад?

Дуго сам размишљала да ли је ово за категорију Мисли или Догађаји. Ако ставим у догађаје онда ћу морати да се изолујем наредних недељу дана и пишем, пишем, пишем… 🙂 🙂 🙂
Зато ми је лакше да ово ипак буду моје мисли у категорији Мисли. Питам се…
Питам се зашто све мора да буде компликовано у животу? Уствари знам да сам можда тек сада ових месеци, можда годину-две уназад ушла у неки други период живота и свих оних обавеза које долазе. Нисам као клинка никако могла да претпоставим да је период одрастања и сазревања, али потпуног сазревања тако компликован. Рећи ће неко сада да по књигама свака особа сазри до 21. године и питати ме „о ком бре сазревању и одрастању пишеш“. Ја се ипак не бих сложила са тим што стоји у књигама. Да, тачно је да човек физички стаса у одраслу особу у том периоду, наглашавам физички. Мислим да психичко сазревање једне особе траје много дуже, јер тек тада почињу неке нове обавезе и неки нови проблеми (које су да сада решавали родитељи) а сада све то почиње самостално. Више

Твитић

Грешка: Твитер није одговорио. Молимо вас да сачекате неколико минута и да освежите ову страницу.

Моје мале групице

Видим те

  • 12,927 људи ми читало блог