Срећа, срећа, радост

Ко воли поховане тиквице? 🙂
Данас сам их спремаила са толиком љубављу као никада до сада. Ваљда сам се напокон наспавала као човек па ми је цео дан сјајан. Расположена и пуна енергије (ПОЗИТИВНЕ) па размишљам да завршим са послом и одем да средим стан.
Моји отишли на Дунав мало да искулирају и да раде оно што највише воле – Да пецају… Послала ми је мама малопре ММС са сликом тате и брата у акцији 🙂 Ма како да се не радујем, драго ми је што су успели на крају да нађу кинту и оду на 10ак дана…
Сада се смејем самој себи. Па моја животна жеља је да имам кућицу, велики виноград и пивницу и производим оно што највише волим – ВИНО!!! Ех то би било дивно.
На жалост то се никада неће остварити једноставно нема шансе. Много је то пара. Почетно улагање би ме уништило. Али без обзира остаће то као неостварени сан!!!
Мада ме чак ни то не баца у тугу. Идемо даље, па када на крају подвучем црту (нисам сујеверна, али ипак знам да постоји нешто негде тамо што нас води и напред и назад) – БИЋЕ ОНАКО КАКО ЈЕ СУЂЕНО!
🙂 🙂 🙂

Advertisements

Твитић

Грешка: Твитер није одговорио. Молимо вас да сачекате неколико минута и да освежите ову страницу.

Моје мале групице

Видим те

  • 12,930 људи ми читало блог