ХВАЛИМ СЕ!!!!!!!! PA МОЖЕ МИ СЕ :)

15. 12. 2010. је Маја напунила 6 месеци. Сви смо пресрећни, а и она је. Па како да не буде 🙂 🙂 🙂

Више

Растемо растемо

Ма фурају дани ко луди! Просто ми је невероватно ето га већ септембар а ја сада окупирана Мајом и не стигнем да пустим овде неке нове – старе сликице и текстове! И тако ево одлучих да забележим и овде неке наше тренутке које волимо и које желимо да памтимо 😀 Јер ухватих пар сати кад нема „сметње“ 😉

А ето тако једног дана више ни сама нисам знала где ћу је колико је плакала и онда сам сазнала једну велику истину: Сва је бре на мене ужива ко ја кад сам била беба: У ФОТЕЉИ 🙂 рекох ја лепо прави мали дипломата!

Више

Дан за даном…

Август 2010. Јооој како је променљив и грозан! Ужасно време а Маји много смета. Призива дете кишу или је бар најави без проблема. Убије се од плакања и то траје све до тренутка када почне киша, а онда се успава без икаквог проблема. Ех и нама је тешк, а како ли је тек њима, мали, беспомоћни и појма немају шта им је… А у килажи напредујемо и то је важно… Кукове снимамо ових дана, а вакцину највероватније купујемо.

А плач решавамо тако што се тешимо цео дан кад је код мене, а та да и причамо, а и смејемо се… Мада нас још увек муче они неваљали грчеви проћи ће и то. Па је све остало сасвим ок. Чак суперишка. И уживамо из дана у дан…

01.08.

Више

Прође лагано и јул 2010.

Уствари крећем са писањем овог чланка, а тачно је 23:39 овог 31. јула. И рећи ће неко (ја самој себи) да није прошао јул и да се наслов овог чланка не слаже, али док га ја завршим биће први август сигурно – верујте ми!!! 🙂

Више

Идемо даље :)

Тих дана је време летело као лудо. Просто се и не сећам јасно шта се све дешавало. Мислим да су сликице за сада најбољи сведок свега тога. А и овај блог ће оставити лепу успомену 🙂

Маја је сјајно као што и можете да приметите… Сјајно смо и ми… Ја само још увек имам своје жуте минуте па се тако лепо исплачем и ваљда ми је после лакше… А Маја ужива баш је брига 😀

Више

Одлично напредујемо, али имамо грчеве :(

У суботу ми падне на памет једна ствар: Да проверимо колико смо тешки. И наравно једно лепо изненађење за мамицу и татицу. За недењу дана смо додали још 300 грама. И све остало је супер осим једне стварчице…

Јоооој ако ме нешто излуђује то је ситуација када не могу да јој помогнем. Па се онда деси да плаче Маја али плачем и ја поред ње… Кренули су да се јављају грчеви а ми радимо свашта нешто да их ублажимо…

Пијемо и водицу са кимом, грејемо и масирамо стомачић, пијемо капи Еспумисан и још свашта нешто, па чак и успевамо да их ублажимо, само се понекад тешим када помислим шта би било када не бисмо радили све ово… Има и дана када нема тегоба, али је срећа што се чешће јављају дању него ноћу. Па ноћ чувамо за спавкање 🙂 Више

Твитић

Грешка: Твитер није одговорио. Молимо вас да сачекате неколико минута и да освежите ову страницу.

Моје мале групице

Видим те

  • 12,922 људи ми читало блог