Нешто ми дошло!

Ето тако волим кад ми дође. Не дешава се често али се деси, да онако сама у кући, издивљам са оваквом музиком. И брате мили прија бре, а јооооој 😀

Још и кад заборавим пола песама које волим 🙂

Ма уживанција…

Ево и вама 😀 Више

Advertisements

Објектив(но) КО ЈЕ КРИВ????

Ко је крив за стање у Бору питање је сад??? Мислите о томе…

Па ако вас мрзи да тражите ево вам 😉

Зар је важно ко је крив….кад се већ све то деси…..

А да ли ће неко одговарати е то ћемо тек видети… Више

Мука ми је од локалних избора – МОРАМ ДА КУКАМ

У овом тренутку врло добро знам шта ми је најважније на целом свету! Да моја беба буде ок а и ја заједно са њом. Термин нам је сада у суботу (једва чекам)…и тако Дејан и ја чекамо најсрећнији тренутак у нашем животу да угледамо наше бебче!

Али има нешто што ме излуђује. Убише ме ови локални избори. И овај нападни могу чак и рећи ПРЕНАПАДНИ начин кампање! Поред ових врућина и немогућности да се више крећем (тешко ми је и до продавнице да сиђем) не могу да спавам ноћу велики је стомак па ми и окретање траје дуго, највећи ми је проблем што ми разни кампањци и промотери својих странака свако јутро звоне на интерфон и пробуде ме таман кад успем да ухватим мало сна! Безобразлук и безосећајност!!!! Разбићу главу неком и једва чекам да се ово све заврши! Толико су неувиђајни да дођу до зграде и крену редом да зврцкају на интерфоне па ко им отвори, а онда се попну до задњег спрата и звоне свима, па опет ко отвори и деле пропагандно – политички материјал!!! Пуна ми је кућа флајера. Не отварам више ником врата. Али џаба ми је кад ме они ипак пробуде. Не схватају да гњаве људе, добро можда не све али мене удавише!!! Доста је било!

Ето немам више шта да кажем само сам хтела мало да се пожалим… 😦

Телевизија и ми

Како дан за даном растем све више у обиму „ми“ односно ово чељаде што расте у мени, ја и Дејан све више гледамо чаробну кутију.
Кренемо од првог програма РТС-а а тамо Бољи живот, Срећни људи и Породично благо по хиљадити пут. Има ту и нових серија Рањени орао и Грех њене маме и ту схватам да су ми уништили омиљену књигу Мир-Јам. Грех сам прочитала бар три пута али никада га нисам схватила као латино-америчку серију, а на жалост екранизација је управо таква превише развучено, са осредњом глумом, још само фали да почну да причају сами са собом и плачу, плачу, плачу… и права латино серија. Одгледамо Дневник по некад, Дејан одгледа емисију о бебама (али то је преподне ја тада спавам 🙂 ) каже да је добра (ајде да поверујем можда и одгледам неку 🙂 ) и тако. Ееееееееееееееее тако нешто сам ја хтела да радим у вечерњем програму Радио Бора пре него што су га неинвентивни зликовци укинули септембра 2009 и истерали ме са посла (ајде да не будем толико ОНО нису ме вратили – као нема места). Али ето украдоше ми РТС-овци идеју. А Дејану се то још увек свиђа. Е онда кренемо даље… Више

Неготин – избори

Локални парламент у Неготину има места за 45 одборника.  После гласања бирачи их поделише овако:

ДС – СПО 12 ; СПС 9; ЛДП 8; СНС 7; Г17-Покрет 4; СДП 3; ВДС 2 одборника

Оно што желим рећи је да мислим да ово неће бити никакав параметар за  Бор. Јер Бор је увек био и биће посебна прича. Чини ми се да ћемо овде тек бити изненађени резултатима. Али наравно видећемо. Време и кампања ће показати своје. Само их чекамо да почну… 🙂

Каква је сада ситуација…?

Очајна. Веома очајна. Посебно што сада никоме ништа није јасно. Не могу да препознам људе који раде овде у радију и телевизији. Увек је овде било све пуно параноје али сада је то достигло свој врхунац. Брате мили не смем никоме ништа да кажем. Чак и кад се нашалим (а шта ћу, па не могу се сада убити због овог што се десило) добијем коментар: „А шта сад то треба да значи? Јесам ли ја крив/а због овог?“ Бла, бла, бла….
Јбт невероватно. Зна се ко је одговоран и крив за све, али шта ћу ја… Ја без посла остајем сигурно. А ко би други прво излетео него они који су на одређено… А остало нас је 5 или 6 који смо извисили за решења, а у директној смо производњи. Техника, сниматељ, водитељи и новинари… Више

Срећа, срећа, радост

Ко воли поховане тиквице? 🙂
Данас сам их спремаила са толиком љубављу као никада до сада. Ваљда сам се напокон наспавала као човек па ми је цео дан сјајан. Расположена и пуна енергије (ПОЗИТИВНЕ) па размишљам да завршим са послом и одем да средим стан.
Моји отишли на Дунав мало да искулирају и да раде оно што највише воле – Да пецају… Послала ми је мама малопре ММС са сликом тате и брата у акцији 🙂 Ма како да се не радујем, драго ми је што су успели на крају да нађу кинту и оду на 10ак дана…
Сада се смејем самој себи. Па моја животна жеља је да имам кућицу, велики виноград и пивницу и производим оно што највише волим – ВИНО!!! Ех то би било дивно.
На жалост то се никада неће остварити једноставно нема шансе. Много је то пара. Почетно улагање би ме уништило. Али без обзира остаће то као неостварени сан!!!
Мада ме чак ни то не баца у тугу. Идемо даље, па када на крају подвучем црту (нисам сујеверна, али ипак знам да постоји нешто негде тамо што нас води и напред и назад) – БИЋЕ ОНАКО КАКО ЈЕ СУЂЕНО!
🙂 🙂 🙂

Нова радна недеља

Почела је још једна радна недеља. Деловаће неком смешно али мени свака почиње у 18 сати, за разлику од већине којој почиње у 7 или у 15 или у 23.
Идемо сада са новим кругом емисија само са другим темама… 🙂 Додуше имам овде на послу неке отежавајуће околности које ме много коче и немам појма како ћу то решити. Просто ме највише нервира што смо Јавно предузеће и зависимо од општине тј. од политике. Како се они мењају или не мењају – то је небитно, али мењају однос према нама. Врло често негативно, мало ређе позитивно, мада се и то повремено деси али кратко траје. Схвате да су нам дали више слободе него што треба (оцена из њиховог угла) па тада постану гори него што су били пре.
Најгоре је када ти плата зависи од тренутне политичке ситуације и нечијег расположења. То врло добро знају и запослени у другим ЈУ и ЈП. А ми, мислим на све нас у граду, овај бар већина нас само радимо свој посао. А и тада нас зезају, јер има доста запослених који ништа не раде, а имају „јака леђа“ па и не смеш баш да се много буниш, свађаш и износиш свој став. Бар ја не смем да се зезам превише (повремено одбрусим неком нешто када ме много изнервира), а тако бих радо неколицини рекла све што мислим. Посебно што ништа не раде и само добацују, чачкају, боцкају и зезају. А групу која ради називају идиотима и будалама… Више

И шта сад?

Дуго сам размишљала да ли је ово за категорију Мисли или Догађаји. Ако ставим у догађаје онда ћу морати да се изолујем наредних недељу дана и пишем, пишем, пишем… 🙂 🙂 🙂
Зато ми је лакше да ово ипак буду моје мисли у категорији Мисли. Питам се…
Питам се зашто све мора да буде компликовано у животу? Уствари знам да сам можда тек сада ових месеци, можда годину-две уназад ушла у неки други период живота и свих оних обавеза које долазе. Нисам као клинка никако могла да претпоставим да је период одрастања и сазревања, али потпуног сазревања тако компликован. Рећи ће неко сада да по књигама свака особа сазри до 21. године и питати ме „о ком бре сазревању и одрастању пишеш“. Ја се ипак не бих сложила са тим што стоји у књигама. Да, тачно је да човек физички стаса у одраслу особу у том периоду, наглашавам физички. Мислим да психичко сазревање једне особе траје много дуже, јер тек тада почињу неке нове обавезе и неки нови проблеми (које су да сада решавали родитељи) а сада све то почиње самостално. Више

Тренутно животно размишљање

Јао, сада седим и размишљам о речима неких људи који су ми врло драги и који су ми причали неке много паметне ствари кад сам имала 15, 16 година. Тада су сви причали кад порастеш биће све више обавеза, а сада не мораш да размишљаш. Имаш само обавезу да учиш и ништа више. А ја као сваки тинејџер наравно нисам веровала.  Ко је тада могао да ме натера да учим и да смањим изласке и да радим „нешто што је креативно и корисно“, а не само да губим време? Тада нико.

А сада? Више

Претходно Старији уноси

Твитић

Грешка: Твитер није одговорио. Молимо вас да сачекате неколико минута и да освежите ову страницу.

Моје мале групице

Видим те

  • 12,927 људи ми читало блог