Прође лагано и јул 2010.


Уствари крећем са писањем овог чланка, а тачно је 23:39 овог 31. јула. И рећи ће неко (ја самој себи) да није прошао јул и да се наслов овог чланка не слаже, али док га ја завршим биће први август сигурно – верујте ми!!! 🙂

Хахаха ни сама нисам веровала да су ове две слике испале баш овако. Кад год их видим помислим како јој Дејан каже: „Добро је мала, лепо сам ти реко да ти је оно 6. пиво било превише. Ајде полако биће све ок“! 😀 😀 😀

A ако се било ко пита како беба изгледа када „хвата“ устима цуцлу, дуду или како год хоћете да је зовете то изгледа управо овако…

А овако Маја изгледа када у сну ручицом сама извади њену омиљену дуду из уста. Тада она сања или мисли (не знамо ни ми): Хм, ово је цуцла у мојој руци. Хм, да ли да је ставим у уста или не? Хм, тако је близу а тако далеко. Хм, ма одох да спавам! 🙂

А овако изгледа беба када јој испадне цуцла или када млатара ручицама па је закачи и извуче из уста. Чисто да се зна да није све у стилу „Хм“ 😀 😛 А како звучи оваква беба то са слике процените сами 🙂

Присећам се сада оних паклених дана (преко 35 степени) половином јула… Који је то ужас био. Не кукам ја због себе тј. због нас, већ због Маје. Овако малена још увек ништа не зна, па нема појма ни шта је снашло… Преплаче јадничица већи део дана и тек увече живне мало када зађе сунце и мало захладни… Али смо успевали да је ухватимо повремено врло расположену 🙂 и расхлађивали се на тераси…

Али имали смо ми разне врсте хлађења. Па како ћемо другачије. Најгоре је, одлучимо да ставимо климу, а цене скочиле сачувај ме Боже! А и чекање на уградњу је више од 3 недеље. Зато ми се чини да ћемо то оставити да сачека следећу годину. Или не? Ко ће га знати… Али као што рекох има дргих видова хлађења.

Ова последња слика је обележила право хлађење. На Борско језеро у камп смо отишли оног дана када се погоршало време, када  се разбила она киша цело поподне и пала температура за 10 степени тако да смо стварно добили право хлађење 🙂 🙂 🙂 А и кола нам се покварила па смо имали праву малу авантуру 🙂 Зато је бата Борис (дошла је и сека Ања али ето њу нисмо сликали овај пут) дошао код Маје уместо да она оде код њега у камп 🙂

Без обзира на промену времена ми и даље шетали свако вече или од студентског до 501 или на корзоу. А сада и Маја диктира темпо. Огласи се свако вече око 18 сати па ми не можемо да заобиђемо шетњу. Она зна 🙂

„Мама напићеш ме бре, па ће тата опет да ми држи главу јер ми је мука“ 🙂 , овако би реко овај поглед да Маја нема само око 45 дана, јер пило се пиво није да није. Па зато исти тај поглед нешто друго каже, ал ја не знам шта. Како да знам кад сам ставрно пила пиво 🙂 😛

Чини ми се да је она једна врло задовољна и срећна беба, осим тих проклетих грчева који је муче свако вече између 22 и 1 после поноћи. Једва чекамо да прођу, али не пропуштамо да направимо бар један снимак апаратом сваки дан. А зашто и не би? За то дигитални апарат и служи!

Још једно од омиљених места где се слатко испавамо, а Деки и ја можемо и да збришемо мало (баш сам грозна, а? Има тек 4о и кусур дана а ја бих већ да збришем 😀 😛 ) је код прадеде Цалета и прабабе Маце. А тог дана смо дека Цалета натерали први пут да је узме. И он је тада добио један велики осмех, којих и није било нешто пуно до сада. Па лепо сам ја рекла њега деца или обожавају или га се много плаше и не воле га, нема средине… А Маја му је са 40-ак дана упутила предиван осмех… Па ви сами просудите шта то значи…

Крај јула је близу, а 28. ми је био рођендан. Напуних и 25 година а ове године сам добила најлепши поклон за рођендан! Предивно моје злато! Све смо Дејан и ја обавили ове године 🙂 Венчали се 18. априла, добили ћеру 15. јуна, прославили најлепше рођендане… А ми смо се на мој рођендан скупиле све 4. Гледајући нас овако могу рећи да смо скоро све маме и скоро све ћерке. Али веровали или не имамо и пету. Моја прабаба Зага је још увек жива. Па је на овој слици требало 5 да нас буде. Маја, па ја – њена мама, па Наташа – моја мама и Мајина баба, па Маца – Наташина мама, моја нана (баба) и Мајина прабаба и на крају фали Зага – Мацина мама, Наташина баба, моја прабаба и Мајина чукунбаба 🙂 Али ако нас послужи време и ауто (који већ данима не ради) можда и одемо до села да се усликамо – просто је жалосно то не учинити док је бака жива,  јер је реткост да неко има чукунбабу живу.

Ето рекох ја лепо док завршим чланак заврши се и јул. 🙂 Мају меримо сутра тј. данас – вечерас (почела је недеља), да видимо колико је напредовала. А следеће недеље идемо да снимамо кукове. Једино што је остало да се размишљамо шта ћемо и како је вакцина. Купити је или узети ону њихову из апотеке? Ово је стварно озбиљно питање…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Твитић

Грешка: Твитер није одговорио. Молимо вас да сачекате неколико минута и да освежите ову страницу.

Моје мале групице

Видим те

  • 12,928 људи ми читало блог
%d bloggers like this: