Закон о добробити животиња – против – Закона о добробити/заштити људи (тај не постоји)


Е па ова прича са псима и мачкама луталицама је код мене малопре доживела кулминацију. Пре свега са псима и то оним „бесним“ у чопорима који слободно шетају градом и нападају кога стигну, а и кољу се међу собом. Када кажем бесни не мислим заражени беснилом већ бесним у правом смислу те речи. Наиме, ево шта се десило.

После лепог ручка приједе ми се сладолед, па се Дејан и ја одлучимо да прошетамо до града и седнемо у посластичарницу да се почастимо истим. Седим тако и једем сладолед кад видим иде девојчица ка нама и шета пикинезера. Све по пропису куче уредно на поводцу шета поред ње уз ногу. Ја без већих проблема у таквом случају бацим поглегд на куче па на девојчицу и упутим јој осмех. Кад она „мртва“ ‘ладна попусти онај канап и куче крене право на моју ногу. Не знам каква ми је била фаца у том тренутку, али судећи по реакцији девојчице нимало пријатељска после чега је она цимнула куче и побегла. Тада сам Дејану дала само један коментар: „Нека чува куче колико и које хоће било ко, али даље од мојих ногу“! Враћајући се из те исте лепе пријатне шетње присећам се мојих првих, а Бога ми и свих осталих сукоба са људима који чувају псе!

Пре тога сам само желела да издвојим неке делове Закона о добробити животиња и поручим власницима истих да га добро прочитају и науче шта су њихове обавезе… Посебно су ми занимљиви неки детаљи и делови закона (подвучени су и болдовани)!

http://www.minpolj.gov.rs/postavljen/123/dobrobit1.pdf

Влада Републике Србије
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

З А К О Н О ДОБРОБИТИ ЖИВОТИЊА
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 5.
Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

4) добробит животиња јесте обезбеђивање услова у којима животиња може да остварује своје физиолошке и друге потребе својствене врсти, као што су исхрана и напајање, простор за смештај, физичка, психичка и термичка удобност, сигурност, испољавање основних облика понашања, социјални контакт са животињама исте врсте, одсуство непријатних искустава као што су бол, патња, страх, стрес, болести и повреде;

II. ОПШТА ЗАШТИТА ДОБРОБИТИ ЖИВОТИЊА
1. Права и обавезе

Члан 7.
Забрањено је:

2) напустити и одбацити животињу чији опстанак зависи непосредно од човека;

7. Лишавање животиња живота
Члан 15.
Животиња се може лишити живота на хуман начин, ако:

5) се лишавањем живота спречава ширење, односно ако се сузбијају и искорењују заразне болести, у складу са законом којим се уређује ветеринарство;
6) животиња не може да се прилагоди условима смештаја, а њено пуштање на слободу представља опасност за људе, друге животиње и животну средину;

Животињу може лишити живота само ветеринар или ветеринарски техничар под надзором ветеринара или друго обучено лице под надзором ветеринара, осим у случајевима када је угрожена безбедност људи и животиња, ако овим законом није друкчије прописано.

Ова последња подвучена реченица ми је посебно важна јер казује (бар ја са дозом разума и логике коју имам, тако разумем) да је могуће лишити живота нпр. чопор паса луталица (а то не мора да учини ветеринар) када је угрожена безбедност људи и животиња. Дакле, ако чопор паса луталица нападне човека или групу људи и то из чиста мира, могуће је „уклонити их“ са улице на хуман начин. У горе наведеном закону хуман начин представља такав начин који проузрокује тренутну и сигурну смрт. Тако да цела она прича да је забрањено чак и на хуман начин вршити „ликвидацију“ паса и мачака луталица не пије воду.

Зато се ја полако, али сигурно, присећам мојих првих негативних сукоба са псима и њиховим власницима, и успевам да се сетим одакле ми се створио страх од паса.

Чини ми се да је била 2001. година. Имала сам тада друга који је чувао пса. Седели амо у парку на клупи док је пас трчао по околини, прилазио, играо се самном, ја га мазила, хранила из руке… Све је било супер док у једном тренутку тај мој друг није викнуо: „Ј***м ти улетео ми комарац у уво“. Пар секунди после тога сам осетила ујед оног истог пса који ми је пре тога јео из руке. Катастрофа, а мени друг тј. власник даје објашњење, пазите сад реченицу:

„МИСЛИЛА ЈЕ ДА СИ МЕ ТИ НАПАЛА, ЗАТО ТЕ УЈЕЛА“.

Пас је МИСЛИО!!! Ха, ма дај бре. Од тада не подносим власнике паса који ми кажу: „Ма приђи слободно неће да уједе“. Ма немој! А одакле он то може да зна.

Релативно скоро пролазим улицом и у сусрет ми иде човек који шета бернандинца. Исти пас који је дан пре тога прошао поред мене и махао репом спреман да се поигра те вечери је почео да лаје и режи на мене да ми је дошло да се попнем на кров аутомобила који је био паркиран поред (што бих и урадила да нисам у осмом месецу трудноће, па не знам да ли бих могла да се попнем) јер сам се уплашила да власник неће моћи да обузда пса који се упорно цимао ка мени и буквално вукао човека. Овај ми се извињавао и рекао у једном тренутку да не зна шта му је и што реагује тако…. Толико о томе колико псе познају власници, а посебно када су велики и немају корпу.

Размишљајући о бернандинцу сетих се сада да у граду постоји још један власник који га чува само је овај дупло већи. Ни сусрет са тим псом ми никако није пријао. Пре једно месец дана, стајала сам поред банкомата и подизала неку сићу која је остала на рачуну. Узела сам новац и окрећем се од банкомата да наставим својим путем, а одједном испред мене тај исти пас тј. његова њушка. Скоро се гледамо очи у очи. А јооој колико сам се препала, а на све то чујем власника који каже: „Гле ова није нормална“! ‘Бем ти чудо још испадох луда.

Враћајући се у блиску прошлост сећам се док сам радила као водитељ-новинар у ШРИФ-у да сам отишла са Дејаном на неки састанак у општини. Састанак којим је председавала Душица Радуловић, тада одборник у Скупштини општине Бор. У сред састанка који је имао неки дневни ред, више се и не сећам о чему је било речи, креће расправа о томе како је изгледала емисија вече пре тога на ТВ Сезам. Емисија је била о проблему паса луталица у граду, а Душици је засметало то што није било у истој представника друштва за заштиту животиња. Тада се састанак који је имао сасвим другу тему претворио у празну расправу о псима луталицама. Све ово није толико битно, колико је мени важно оно што ми се десило после састанка у холу наше нам драге општинске зграде. Још увек под утиском празне расправе коментаришем мојима из ШРИФ-а, скоро са осмехом, да се много плашим паса који се слободно шетају градом, јер никад не знам да ли ће ме напасти или неће, на шта се госпођа Радуловић убацује у разговор врло некултурно, буквално вичући на мене: „То је зато што мрзиш животиње, иначе се не би плашила“. А ја шокирана одмахнем руком у стилу ма дај бре изем ти закључак и окренем се да одем кад ме госпођа повуче за рукав и настави да ми држи предавања. Е, ту попиздим и таман кад сам хтела да јој кажем свашта убацује се у разговор Сава Журкић, такође одборник у то време и каже ми: „Ма не обраћај пажњу на њу. Имам ја план. Направићемо један базен, напунићемо га са водом, онда ћемо у њега да бацамо керове који нападају и који су бесни да их подавимо, а њу ћемо да запослимо да буде директор базена!“. Хахахаха… Она је била у стању њега да удави, а сви присутни у холу општине су скоро попадали у несвест од смеха… И тако још један непријатан догађај са „љубитељем“ животиња.

Било је још пуно оваквих и сличних непријатних ситуација, али и даље сам остала дужна да кажем шта ме је навело да све ово напишем. Све у свему враћајући се из шетње пролазимо Дејан и ја кроз школско двориште и идемо ка црвеним зградама 5. месне заједнице и мимоилазимо се са једним загрљеним паром. У тренутку кад смо се мимоишли на стазици иза нас чујемо режање и лавеж. Окрећемо се и угледамо један већи чопор паса који их напада. Срећом момак је успео да шутне пса који је био први и већ кренуо да га уједе па су лајали за њима још неко време и повукли се, али је највећи проблем што су пси искочили су из оближњег жбуна из чиста мира, нико их није дирао. Е то ми је било дно свега везаног за псе луталице посебно што за недељу дана улазим у девети месец и покушавам да замислим шта би било да су нас напали пар секунди раније, а ја не могу ни да ходам нормално па како ћемо онда да се изборимо са целим чопором лудих и бесних керова који нападају.

И шта је овде закључак? Управо ово, да ми је доста свега, желим да узмем пушку и побијем их све редом по граду, јер ћу за месец-два шетати тим истим улицама са бебом, а желим да шетам сигурно а не да размишљам да ли ће ме напасти неки чопор паса луталица и да ли ће ме неко пријавити за малтретирање животиња, ако узмем камен или штап, ударим или штунем неког пса у самоодбрани и да још палтим казну или шта већ зато што сам нападнута. Врло хумано!!!!! Ја имам пса, који је на селу, на ланцу и у дворишту. Сада уствари имам 2 предивна пса, али тамо где треба да буду пре свега у дворишту, а не на улици. А имам још два љубимца ево упознајте се са Банетом и Марком

Тако да мени нико не може да каже да ја мрзим животиње. Обожавам их али само када су тамо где требају бити тј. када не угрожавају безбедност пре свега људи!

А закон и друштво за заштиту животиња? Закон непотпун и недовољно дефинисан посебно у делу за казне за физичка лица, друштво ни само не зна шта хоће и ништа ни не раде само праве проблеме, локална самоуправа нема пара да реши проблем него плаћа одштете грађанима који су нападнути. Пази сада ову небулозу:

Грађани издвоје паре у буџет, да би општинари бринули о основним стварима (па и о керовима луњалицама). Али им закон то забрани. Онда из истог тог буџета грађани добију своје паре јер их је ујело куче. Ма, за те ствари треба да се побрину баш ови који се боре за добробит и заштиту животиња. Али…

Да не буде забуне. Ја волим Луњу и Мазу, то ми је омиљени цртани. Жао ми је сваког пса кога шинтери ухвате. Тужно је то. Али, још више ми је жао дечака и девојчица, које су пси изуједали и страх ме је да ће сличну судбину још многи да доживе. Зато…

Не занима ме како само желим да их нема на улицама да ме лају, њушкају, скачу по мени, а пре тога су били у неком штрокавом контејнеру. БЉАК!!!!

Advertisements

1 коментар (+додајте свој?)

  1. Повратна веза: И САД ЋЕ МИ НЕКО РЕЋИ ДА ЈЕ ОВО ОК!!!! « Гордана Миловановић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Твитић

Грешка: Твитер није одговорио. Молимо вас да сачекате неколико минута и да освежите ову страницу.

Моје мале групице

Видим те

  • 12,922 људи ми читало блог
%d bloggers like this: