Каква је сада ситуација…?


Очајна. Веома очајна. Посебно што сада никоме ништа није јасно. Не могу да препознам људе који раде овде у радију и телевизији. Увек је овде било све пуно параноје али сада је то достигло свој врхунац. Брате мили не смем никоме ништа да кажем. Чак и кад се нашалим (а шта ћу, па не могу се сада убити због овог што се десило) добијем коментар: „А шта сад то треба да значи? Јесам ли ја крив/а због овог?“ Бла, бла, бла….
Јбт невероватно. Зна се ко је одговоран и крив за све, али шта ћу ја… Ја без посла остајем сигурно. А ко би други прво излетео него они који су на одређено… А остало нас је 5 или 6 који смо извисили за решења, а у директној смо производњи. Техника, сниматељ, водитељи и новинари…
А решења су добили неки други људи. Мада ни њих не могу да кривим. Дођеш, питаш за посао, и они те приме. Још ако си „друг члан“ има више шансе да добијеш решење.
Нити сам члан нити ћу икада бити. Али опет немам ништа против било кога ко јесте члан било које странке, јбг када си члан имаш веће шансе да прођеш. Нас 5-6 то нисмо успели.
Мада кад боље размислим више ме плаши једна друга ствар.
Рецимо да буде све онако како су рекли. И сви на завод… Како ће било ко, али БИЛО КО одредити ко је колико радио? Ко је вредан и добар радник а ко није? И да ли неко ко је потрошио пар дана па чак и више да направи прилог мање ради од неког ко има прилог сваки дан? Нпр. ако ја сада одлучим да направим прилог о псима луталицама, то је много велики посао. Али велики због покривања свих страна. Морала бих да имам пуно саговорника и чињеница и података за ту тему. Ту је друштво за заштиту животиња, па локална самоуправа, па јавно-комунално итд. А нико не воли да прича о томе. Затим следи анкета са грађанима и на крају потребни су врло квалитетни снимци, што значи да би ми требао један сниматељ нон-стоп слободан и резервисан само за мене. На крају иде прилог од 5 мин. после више дана јурцања.
С друге стране неки други новинар има прилог сваки дан из рецимо школства. То је ситуација када се позове саговорник и закаже терен за рецимо пола сата екипа оде узме изјаву, направи се покривање и онда нпр. у 5 дана прође 5 школа. Ни то није лак посао, али је много лакши од оног другог пре свега јер се конкретно зна шта те занима и са ким ћеш причати. Рецимо упис. У свакој школи колико је деце изашло и бла бла. То је већ познато.
И онда ће неко рећи овако: Аааааа она је имала један прилог за 5 дана, а други новинар радио по један сваки дан. Значи један прилог наспрам 5. А у новинарству је то сасвим норнална ствар. Зависи од тога ко шта прати, коју област или шта је добио као задатак на редакцијском. Има још један пример. Понекад се деси да новинар добије радни задатак да погледа ина ли на интернету нешто важно. Курс евра, гориво, републички кредити, итд. А неко би реко ма дај он/а ништа не ради по цео дан. А то није тачно. И? Ко је ту бољи радник? Ајде реците ми ви?

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Твитић

Грешка: Твитер није одговорио. Молимо вас да сачекате неколико минута и да освежите ову страницу.

Моје мале групице

Видим те

  • 12,928 људи ми читало блог
%d bloggers like this: