И шта сад?


Дуго сам размишљала да ли је ово за категорију Мисли или Догађаји. Ако ставим у догађаје онда ћу морати да се изолујем наредних недељу дана и пишем, пишем, пишем… 🙂 🙂 🙂
Зато ми је лакше да ово ипак буду моје мисли у категорији Мисли. Питам се…
Питам се зашто све мора да буде компликовано у животу? Уствари знам да сам можда тек сада ових месеци, можда годину-две уназад ушла у неки други период живота и свих оних обавеза које долазе. Нисам као клинка никако могла да претпоставим да је период одрастања и сазревања, али потпуног сазревања тако компликован. Рећи ће неко сада да по књигама свака особа сазри до 21. године и питати ме „о ком бре сазревању и одрастању пишеш“. Ја се ипак не бих сложила са тим што стоји у књигама. Да, тачно је да човек физички стаса у одраслу особу у том периоду, наглашавам физички. Мислим да психичко сазревање једне особе траје много дуже, јер тек тада почињу неке нове обавезе и неки нови проблеми (које су да сада решавали родитељи) а сада све то почиње самостално.
Како се снаћи у свему томе? Невероватно је колико ме сада погађају ствари о којима нисам ни размишљала раније. Сада полако долази до изражаја сва суровост света који нас окружује. Значи на могу да поверујем какви све људи постоје и шта су све у стању да учине зарад личног интереса и користи. Колико су спремни да срозају себе само да се обогате или да упадну на нека руководећа места, било где али да могу да се похвале тиме.
А онда се окренем око себе и схватим да су једине оветле тачке у мом животу моји отац и мајка тј. родитељи. Али… (увек постоји то fuckin’ али)…
Зашто је сада тешко да се разумемо? Да ли има то било какве везе са тим што су и они све старији па им се граница стрпљења и толеранције померила тј. полако слаби? Да ли су само исувише уморни од обезбеђивања средстава за преживљавање па имају све мање разумевања за остало? Да ли је ту ипак у питању нешто друго? Да ли сви родитељи почну према свом детету када напуни 21 годину да се понашају као да то дете није стигло до тренутка да одрасте, већ се вратило у своју 10. годину? Ништа ја ту не разумем….
А на све увек уследи реченица:“ Ти ћеш увек бити моје дете колико год година да имаш“. Да то ја знам, али зар не треба да се понашају мало другачије? Да се понашају као према одраслој особи? Да ли сви родитељи имају проблем са прихватањем да је њихово дете напокон одрасло и да не морају више толико да брину? А ако још имају и млађе дете па онда почну да упоређују једно и друго, а притом старије има 23 док млађе има 13 🙂 ?
Ја не знам, али чини ми се да то никако не може бити исто??? А можда и грешим? Можда је дете ипак само дете, нечије дете и ништа више?
Немам још увек своје дете :-). Надам се биће их бар 3 и не знам каква ћу мајка бити. Да ли ћу бити као моја или можда „још гора“ (можда ћу ја бринути 10 пута више него она сада), али мене и даље муче сва ова питања?
Ја само мислим да моји отац и мајка ипак превише брину. Мада ми се чини да већина родитеља то ради. И поново се враћам на исто: Зашто толико кад никако нема потребе?
Па нисам ја више дете. Тј. јесам њихово дете али нисам дете…

Advertisements

7 коментара (+додајте свој?)

  1. stevo
    јул 04, 2009 @ 13:01:35

    Moji stari su na žalost napustili ovaj svet, ali ja činim sve ne bi li doživeo 157 godina, i mogu ti reći da sam na dobrom putu, treba da preguram još 100 i četiri, kašalj za mačke! Inače nisam baš oduševljen činjenicom da me smatraju za odraslog čoveka, više sam za ono Odraslo dete 😀 Pozzzz

    Одговор

    • Goga
      јул 06, 2009 @ 18:35:17

      Ма разумем ја то али јеси одрастао човек :-), али се ти можеш самоназивати како хоћеш 🙂 🙂 🙂

      Одговор

      • stevo
        јул 06, 2009 @ 19:28:06

        Pa dobro, ali ipak imam klinku koja će još malo pa punih 21. Otprilike – na nakovnju i ovako i onako, ali sve je jako dobro dok su ti roditelji živi, nakon toga…

  2. zelenavrata
    јул 06, 2009 @ 18:40:47

    Eh…to je tek pocetak, takvi ce biti uvek..

    Одговор

  3. Goga
    јул 06, 2009 @ 21:25:10

    Па добро надам се да ћемо издржати… 🙂

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Твитић

Грешка: Твитер није одговорио. Молимо вас да сачекате неколико минута и да освежите ову страницу.

Моје мале групице

Видим те

  • 12,922 људи ми читало блог
%d bloggers like this: