Тренутно животно размишљање


Јао, сада седим и размишљам о речима неких људи који су ми врло драги и који су ми причали неке много паметне ствари кад сам имала 15, 16 година. Тада су сви причали кад порастеш биће све више обавеза, а сада не мораш да размишљаш. Имаш само обавезу да учиш и ништа више. А ја као сваки тинејџер наравно нисам веровала.  Ко је тада могао да ме натера да учим и да смањим изласке и да радим „нешто што је креативно и корисно“, а не само да губим време? Тада нико.

А сада?

Сада хоћћћћћуууу. Хоћу сада и да учим и да смањим изласке и да радим „нешто што је креативно и корисно“. Нећу да губим време. А сада ми фали време. Зашто дан не траје бар 28 сати? Е та 4 сата би ми сада тако добродошла. Сада су у праву за то што су причали „да ће бити кад порастем“. Јесте све тако. Сада је ту и факс и посао и ма не знам ни ја шта је све ту… Све се скупило и не знам где ћу сама са собом…

За поједине ствари ми је сада жао што онда нисам…Нисам тада ово, нисам онда оно… Ееееее…

Питам се сада још једно, када га буде било, како ћу ја објаснити све ово свом детету а да не буде реакција као моја? Као моја реакција и твоја и његова и њена…?  Како да покажем свом детету да треба да ме послуша али и да схвати зашто? Да разуме да ће већ са 20 или 21-ом годином схватити да сам ја (будућа нечија мама) била ипак у праву. И ето опет сам дошла до оног истог размишљања као онда са 15, 16. Само сада не слушам оне који имају (без увреде 🙂 ) од нпр. 35 па на горе. Да не причам о онима који имају од 60 па на горе. Како да послушам неког ко ми каже: „Видећеш ти кад дођеш у моје године, бла, бла“… „Биће ти ово и оно…“?

Ја то не могу да схватим као што то ниједно дете не може да схвати. Просто ми делује да је свачији живот један општи шаблон, а разлика је у нијансама…

А изгледа да јесте. Сви ипак колико год су успешни у животу или нису прођу кроз исто…

Ето, а моја жеља је да моје дете не прође кроз то. Ни моје а ни твоје…А баш сам скромна? Пих… 😦

Advertisements

4 коментара (+додајте свој?)

  1. stevo
    јун 30, 2009 @ 05:31:42

    Nisam ni ja verovao kada sam bio klinac, čini mi se da je ista priča i sa mojom klinkom koja je već preko dvadeset i student je a ja nju pravio sa 33 g. Weltsmerc je u pitanju; ovako će moja unuka i praunuka… Oni koji već u desetoj godini znaju Znanje postaju veliki ljudi 😀 medjutim takvih je odista malo, čast izuzecima kojih je još manje.

    Одговор

    • Gordana
      јул 26, 2010 @ 11:04:27

      Још мање и мање и мање… И скоро их и нема више… Пошто је све јадно и бедно…па самим тим и корумпирано…мора од нечег да се живи…

      Одговор

  2. Соларић
    јун 30, 2009 @ 16:27:14

    „a ja nju pravio sa 33 g. Weltsmerc je u pitanju;“ А Исус је кажу умро са 33 љета. Коме сада да верујеш… ? 😉

    Одговор

    • Gordana
      јул 26, 2010 @ 11:05:38

      Па да можда је и боље што је умро, ко би иначе мого да поднесе овакву садашњицу… Мене би било срамота…;)

      Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Твитић

Грешка: Твитер није одговорио. Молимо вас да сачекате неколико минута и да освежите ову страницу.

Моје мале групице

Видим те

  • 12,928 људи ми читало блог
%d bloggers like this: