Гордана Миловановић

Ко зна зашто је то добро?!

Чланци означени са „ЈУ“

Најновија вест!

Објављено од стране Goga на 5. септембар 2009.

Данас су ступиле на снагу Одлуке о ликвидацији Јавног предузећа „Штампа, радио и филм“ и о укидању Јавне установе Спортски Центар и Центар за културу Општине Бор. Од понедељка сви запослени у овим установама и предузећу биће на евиденцији Националне службе за запошљавање. Општинско веће је на седници одржаној 02. септембра разматрало Одлуке о форморању нових установа.

Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ је у мало другачијој ситуацији. Осам дана након подношења Решења о регистрацији и покретању поступка ликвидације у Агенцији за привредне регистре радници ове медијске куће ће бити на Заводу за запошљавање. У овом тренутку постоји много нејасноћа по питању емитовања програма и задржавања фреквенције која важи до 2015. године и КОЈА НИЈЕ ПРЕНОСИВА НА НОВО ПРЕДУЗЕЋЕ чије би оснивање према најавама председника Општине Бор, требало као предлог да се нађе пред одборницима Скупштине Општине до краја септембра.
О томе ће се разговарати у уторак на састанку представника локалне самоуправе, Јавног предузећа „Штампа, радио и филм“ и Радиодифузне агенције.
Остаје нам само да чекамо уторак и чујемо шта ће рећи у Радиодифузној агенцији…

Вест колегинице Данијеле Стојковић

Објављено у Догађаји | Означено: , , , , , | 2 коментара »

Нова радна недеља

Објављено од стране Goga на 6. јул 2009.

Почела је још једна радна недеља. Деловаће неком смешно али мени свака почиње у 18 сати, за разлику од већине којој почиње у 7 или у 15 или у 23.
Идемо сада са новим кругом емисија само са другим темама… :-) Додуше имам овде на послу неке отежавајуће околности које ме много коче и немам појма како ћу то решити. Просто ме највише нервира што смо Јавно предузеће и зависимо од општине тј. од политике. Како се они мењају или не мењају – то је небитно, али мењају однос према нама. Врло често негативно, мало ређе позитивно, мада се и то повремено деси али кратко траје. Схвате да су нам дали више слободе него што треба (оцена из њиховог угла) па тада постану гори него што су били пре.
Најгоре је када ти плата зависи од тренутне политичке ситуације и нечијег расположења. То врло добро знају и запослени у другим ЈУ и ЈП. А ми, мислим на све нас у граду, овај бар већина нас само радимо свој посао. А и тада нас зезају, јер има доста запослених који ништа не раде, а имају „јака леђа“ па и не смеш баш да се много буниш, свађаш и износиш свој став. Бар ја не смем да се зезам превише (повремено одбрусим неком нешто када ме много изнервира), а тако бих радо неколицини рекла све што мислим. Посебно што ништа не раде и само добацују, чачкају, боцкају и зезају. А групу која ради називају идиотима и будалама.
Грррр… Лудим због тога!!!
Али не могу ништа, ни ја ни већина. Па онда уследи она: ћути, трпи и ради. Већина нема храбрости да се супротстави таквом режиму па и све „побуне“ једноставно пукну! Због људи који се плаше!!! Не осуђујем их само не могу да схватим. Ако нпр. мене штити закон која имам годину дана радног стажа и не пада ми на памет да мењам посао, онда тај исти закон штити и оне који имају 10, 20, 30 година радног стажа. Мислим да сам у праву, ако нисам ето ви ме исправите.
Знате само шта је најгоре, најчешће су уплашени они старији који би по мени требало први да се побуне и достојанствено дочекају пензију. Можда ја то са овим бројем мојих година не могу да схватим, али одговорно тврдим да би од млађих имали пуну подршку.
Тако да сада док ово пишем контам једну врло важну ствар! НЕ МОЖЕМО ДА УЧИНИМО НИШТА!!! Јер да можемо до сада бисмо већ убирали плодове и примили бар још једну плату… :-(

Објављено у Мисли | Означено: , , , , , , | 2 коментара »